Piše: Srđan Nonković, Senior Associate ASEE
Procesne promene u kompaniji se neretko sprovode teško, iziskuju promene ustaljenih navika i u najvećem broju slučajeva vlada uverenje da bi tamo negde drugde ili neko drugi trebalo prvo da krene sa promenama. Postojanje “izolovanih ostrva” gde svako na svoj način sagledava problem i ima svoju viziju kako nešto treba da se menja možda su glavni razlozi zašto promene teku sporo i uz veliki napor.
Efikasniji i efektivniji pristup promenama procesa kreće od upoznavanja procesa, preko praćenja i na kraju primene novih pristupa i metoda rada koji stavljaju čoveka u centar procesa.
Poznavanje procesa
U višedecenijski uspešnim kompanijama podrazumeva se da postoje vlasnici procesa. Na našim prostorima tek kreće razmišljanje i prepoznavanje potrebe za tim. Ne računaju se oni koji su samo dobili tu funkciju ali ne poznaju dovoljno dobro proces i ne prate ga na pravi način. Možda imaju detaljne hodograme, dijagrame… Pitanje je ko ih je kreirao, kada su ih poslednji put posmatrali ili koristili za donošenje nekih odluka, promena ili kada su ih poslednji put revidirali. Kod poznavanja procesa se najčešće oslanjamo na rukovodioce odeljenja, a oni na svoje zaposlene. Međutim, u praksi problemi koji se javljaju najčešće nisu unutar organizacionih celina već između, u “bescarinskoj zoni“, u “praznom prostoru”, gde proces stoji u modu čekanja, traženja, ponavljanja, grešaka ili vraćanja. Poznavanje procesa je osnovni kvalitet koji najviše utiče na našu sposobnost da ga održavamo, prilagođavamo i unapređujemo…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
