Izvan gotovo arhaične i zastarele kritike konzumerizma savremene kulture, odnosno podrazumevanog konzervativističkog odijuma prema kategoriji mase, koji se još uvek napaja na izvoru favorizovanja elite, odvija se kardinalna promena u simboličkim kôdovima savremenog sveta. “Mitologija nedostatka”, naime, ustupa pred kontrolisanom orijentacijom potrošača koji, okružen izobiljem, provociran da ostane u toku i time visoko senzibilisan na novitete, biva uvučen u strategije promene.
Kratkotrajnost je zapravo postala pogonsko gorivo savremenog kapitala koji nas, već uveliko izdresirane na potrošnju, primorava na permanentno osciliranje između obeshrabrujuće pretnje “ne-više-novog” i utešne opcije fantazma “još-ne-starog”. Od kompjuterske tehnologije koja je u nekoj vrsti maratonskog nadmetanja sa samom sobom, preko mobilne telefonije koja kalkuliše sa otprilike šestomesečnim vekom svojih proizvoda, pa do medijskih produkata potpuno prilagođenih strategijama instant proizvođenja i još bržeg zaboravljanja svojih zvezda, sve je markirano odsustvom trajanja kao i imperativom smenjivosti na tržištu znakova.
Instant u politici
Kratkotrajnost je, takođe, sa sfere potrošnje transgredirala i u sferu politike, od lokalne do globalne scene, potvrđujući činjenicu da svaki “pseudo”, odnosno, ad hoc vrednosni sistem, koji u toku različitih političkih kampanja predstavlja i štit i zastavu istovremeno, računa sa instant instrumentalizacijom, kratkotrajnošću i “brzim zaboravljanjem” birača. Odsustvo svake vizije, koju politički oponenti, čak i kad ona postoji, identifikuju kao čistu pragmu, isto kao i odsustvo svakog pozitivnog ili entuzijastičnog odnosa prema budućnosti, samo su posledice pomenute logike instanta…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
