Nakon najnovije eskalacije sukoba na Bliskom istoku, cena zlata je zabeležila pad i vratila se na nivoe s kraja godine. Tokom poslednjih dana, cena je pala na oko 4.200 dolara po unci i trenutno se stabilizuje na 4.400 dolara, čime je izbrisan značajan deo dobitaka ostvarenih u prethodnim mesecima.
Ovakvo kretanje deluje neuobičajeno u kontekstu rastućih geopolitičkih tenzija, kada se obično očekuje rast cene zlata. Međutim, u ovom trenutku tržište je pre svega vođeno makroekonomskim faktorima.
Eskalacija sukoba dovela je do naglog rasta cena nafte, čime su dodatno pojačani globalni inflatorni pritisci. To je, zauzvrat, ojačalo američki dolar i povećalo očekivanja da će kamatne stope ostati na višem nivou duži vremenski period. U takvom okruženju, investiciono zlato gubi deo svoje privlačnosti, jer ne donosi prinos i postaje manje konkurentno u odnosu na alternativne investicione instrumente.
Tržišna dinamika pokazuje da, na kratak rok, čak i imovina poput zlata može biti pod pritiskom u kriznim vremenima, naročito kada investitori traže likvidnost ili preusmeravaju sredstva ka drugim instrumentima. Slično ponašanje zabeleženo je i tokom početne faze pandemije COVID-19, kada je zlato takođe privremeno palo pre nego što je nastavilo uzlazni trend.
Pored energije, uloga đubriva u regionu često se potcenjuje. Oko 10% globalne trgovine đubrivima prolazi kroz moreuz Hormuz, pri čemu je koncentracija znatno veća za određene ključne kategorije (približno 30% azotnih đubriva i oko 20% amonijaka). U kombinaciji sa činjenicom da u zemljama kao što su Katar i Saudijska Arabija između 50% i 65% BDP-a direktno zavisi od energetskih resursa i povezanih industrija, svaki rizik po ove tokove stvara potrebu za brzom likvidnošću. Upravo u takvim situacijama prodaje se najlikvidnija imovina – zlato, što objašnjava kratkoročni pritisak na njegovu cenu uprkos geopolitičkoj eskalaciji.
Uprkos globalnim turbulencijama, na srpskom tržištu se uočava drugačiji trend. Tokom poslednjih dana, potražnja za investicionim zlatom značajno je porasla. Prodaja i interesovanje klijenata više su nego udvostručeni. Istovremeno, nema naznaka rasprodaje. Klijenti zadržavaju svoje pozicije i koriste niže cene za dodatnu kupovinu.
„Kada je potrebna likvidnost za resurse poput energije ili odbrane, prodaje se najlikvidnija imovina. Upravo zato države drže zlatne rezerve za krizna vremena. Istovremeno, kod individualnih investitora u Srbiji vidimo suprotno ponašanje – ne prodaju, već povećavaju svoje pozicije“, objašnjava Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato&srebro.
Prema njegovim rečima, trenutni pad može se posmatrati kao korekcija unutar šireg trenda, dok interesovanje za fizičko zlato ostaje snažno u okruženju neizvesnosti i povećane volatilnosti.
