U poslednjih nekoliko nedelja, cena investicionog zlata prošla je kroz naglu korekciju, iznenadivši značajan broj investitora. Očekivani rast cene zbog geopolitičkih okolnosti na Bliskom istoku se nije desio. Razlog za to ne leži u samom zlatu, već u načinu na koji se tržišta ponašaju u kratkom roku.
„Ljudi očekuju da zlato odmah poraste tokom krize. U stvarnosti, tržišta se kreću u fazama, a te faze često vode ka početnom padu pre nego što započne održiv uzlazni trend“,objašnjava Georgi Hristov iz „Tavex zlato&srebro“.
Mehanizam koji stoji iza ovog kretanja je dosledan. Geopolitičke tenzije podižu cenu nafte, što povećava inflatorne pritiske. To, zauzvrat, održava kamatne stope na povišenom nivou i podiže prinose na obveznice. Kao rezultat toga, deo kapitala se preusmerava ka američkom dolaru i imovini koja donosi prinos. Tokom ove faze, zlato privremeno gubi zamah, iako njegova dugoročna uloga ostaje nepromenjena.
Ovo nije novi obrazac. Jedan od najjasnijih primera dolazi iz 1970-ih godina. Godine 1973, zemlje OPEK-a ograničile su proizvodnju nafte i uvele embargo Sjedinjenim Američkim Državama. U roku od nekoliko meseci, cena nafte se učetvorostručila, sa oko 3 dolara na 12 dolara po barelu. Intuitivno, moglo se očekivati da zlato odmah snažno poraste. Međutim, to se nije dogodilo. U početnoj fazi, zlato je zapravo palo. Ono što je usledilo bila je potpuno drugačija dinamika. Tokom naredne dve godine, zlato je poraslo za približno 150%, a u celokupnom periodu između 1971. i 1980. godine, rast je dostigao oko 2.300%.
Sličan obrazac se odvija i danas: početna reakcija koja zbunjuje investitore praćena dugoročnim kretanjem koje često prolazi neprimećeno.
„Svaki veliki ciklus počinje u tački neizvesnosti – kada deo tržišta prodaje jednostavno zato što ne razume šta se dešava“, kaže Hristov.
Ključno je razlikovati zašto cena pada i gde se nalazimo u ciklusu. Tržište zlata se obično kreće kroz nekoliko ključnih faza: paniku, apsorpciju, strukturnu tražnju i nove maksimume.
„Trenutno se nalazimo u fazi apsorpcije. U ovom periodu su cene pod pritiskom, a mnogi investitori donose odluke vođene strahom“, tvrdi Hristov.
Ovo se dešava u kontekstu rastućih strukturnih rizika u globalnoj ekonomiji. Nacionalni dug Sjedinjenih Američkih Država već je premašio 39 biliona dolara i nastavlja da raste istorijski nezabeleženim tempom, što izaziva dugoročnu zabrinutost u vezi sa stabilnošću valuta. Istovremeno, centralne banke ostaju neto kupci zlata, što ukazuje da osnovna tražnja ostaje snažna.
„Zlato nije alat za brzu zaradu; ono je sredstvo očuvanja vrednosti. Periodi volatilnosti su upravo trenuci kada razlika između investiranja i emotivnog donošenja odluka postaje vidljiva. S obzirom na razmere trenutnih globalnih promena, moj dugoročni pogled ostaje nepromenjen: zlato će verovatno premašiti psihološki nivo od 10.000 dolara po unci do kraja ovog ciklusa“,zaključuje Hristov.
