Piše: Nina Kovačević
U današnje vreme napetog poslovnog galopiranja i neprestane užurbanosti da se sve postigne što pre, ako je moguće odmah, čovek lako može da se nađe u grotlu konfuzije i automatizma; da zaboravi ko je on u stvari i kako zapravo treba da izgleda njegov život. Utehu donosi saznanje da postoje mesta koja ne samo da nas vraćaju u ono zanemareno a toliko bitno stanje radosnog doživljavanja života, odmarajući nam pri tom umorne oči, već nas svojom pitomošću i neodoljivom harizmom vode na interesantno putovanje kroz zaboravljene kutke vlastite duše. Ona nas podsećaju da je život dar, a da mi, kontinuirano krojeći planove za neko sutra, zaboravljamo da ga živimo i udišemo punim plućima. Jedan takav, jezikom turizmologa rečeno – lokalitet, gde je celokupno bitisanje utkano u pramenove vetra koji nosi mirise nabujale prolećne ravnice i cvrkut neumornih ptica, dočekaće vas širom otvorenih krila galebova. To je Carska bara, gostoljubiva oaza mira; mesto gde se čovek i nesvesno sjedinjuje s prirodom.
Specijalni rezervat ”Stari Begej-Carska bara” je lako dostupan i nalazi se na samo 15 km jugozapadno od Zrenjanina, a od glavnog grada je udaljen jedan i po sat lagane vožnje.
Ova inpozantna prirodna vrednost smeštena je u međurečju Tise i Begeja i prostire se južno od naselja Stajićevo, Lukino selo i Ečka, a severno od naselja Perlez. Pripada katastarskim opštinama Stajićevo, Perlez i Belo Blato.
Glavni segmenti ovog zaštićenog prirodnog dobra su: korito Starog Begeja, bara Tiganjica,Perleska bara i najveća – Carska bara.
“Carska” riznica
Prostor Carske bare karakteriše bogati prirodni ćilim izatkan rekama, kanalima, jezerima i barama u nijansama plave, zelene i smeđe boje, sve do bledo žute i bele boje slatina, omogućavajući vam na taj način da onaj najlepši slikarski potez četkicom bude vaše oko.
Ovu baru s punim pravom nazivaju “carska”, jer bogatu riznicu njenih vrednosti čine čak dve stotine i pedeset vrsta ptica, od kojih se mnoge nalaze u “Crvenoj knjizi” svetskih i evropskih ugroženih vrsta, kao i veliki broj raznovrsnih riba poput šarana, kečige, štuke, soma, smuđa, tostolobika, amura. (Ako ste slučajno pomislili na sportski ribolov, treba da znate da je to dozvoljeno samo na određenim mestima u okviru rezervata.)
Zaštitni znak Carske bare je takozvana carska čaplja, kojoj miroljubivo društvo prave, zajedno uživajući u istoj lepoti okruženja, pelikan, mali kormoran, plavokljuna patka, mala guska, orao belorepan… Sigurno utočište na ovom prostoru su pronašli i vidra i divlja mačka.
Mislim da je više nego jasno zbog čega je ovaj prirodni kompleks upisan u UNESCO-vu listu močvarnih područja od međunarodnog značaja.
Uz zvuke tišine
Trenutna cena ulaznice u ovo “Ekolosko carstvo” je 150 dinara, a svaki dinar će vam se višestruko isplatiti kada zakoračite u jedan sasvim novi svet.
Šumske staze su sasvim vidljivo markirane i sve je besprekorno uređeno, pa možete u potpunosti da se prepustite i uživate u čarima netaknute prirode.
Na kraju “staze zdravlja” dužine 3,5 km nestrpljivo vas očekuje vidikovac sa kojeg seže nezaboravni pogled na najveći prirodni ribnjak u Evropi. Jako je bitno da u tim trenucima umete da osluškujete tišinu. Ona vam mnogo toga može reći.
Ukoliko niste baš ljubitelji dugih pešačenja, postoje brojna rešenja i za vas. Jedno je plovidba Begejom prelepim brodićem koji će vas uljuljkati i mirnom vožnjom stvoriti utisak da budni sanjate. Pored plovidbe, u lepšem periodu godine, ljubiteljima prirode na raspolaganju su i aktivnosti poput kupanja, jahanja, vožnje fijakerima, kao i posmatranje čitavog regiona iz ptičije perspektive – iz aviona ili motornog zmaja.
Ipak, pošto je čovek ovde samo posetilac, treba da bude uviđavan i da strogo vodi računa o tome da je boravak u rezervatu ograničen; da se s puno poštovanja odnosi prema toj činjenici kako bi na taj način omogućio mir i životni balans očaravajućim stanovnicima Carske bare. Bio bi to najveći doprinos ovom rezervatu.
Želja za povratkom
Fenomenalni mali letnjikovci i više nego prijatno okruženje sigurno će vam otvoriti prozor u jedan potpuno drugačiji način života – života u kojem vlada prirodni sklad, i podsetiti vas na značaj povezanosti sa istinskim, sa iskonskim, sa onim ko smo mi u stvari i kakvi bi trebalo da budemo.
Sa blaženim osmehom na licu i ekološki produbljenom svešću neka se još nebrojeno puta vraćamo ovom savršenom u svojoj jednostavnosti “raju na zemlji”.
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
