Kada je reč o alatima za društvemo umrežavanje, izbor je zaista veliki – od Twittera, preko Facebooka i Go Fund Me, do različitih aplikacija za upoznavanje s nekim. No, za poslovnu stranu društvenog umrežavanja i povezivanja sa potencijalnim saradnicima zlatni standard je Linkedin.
Linkedin je “najveća svetska profesionalna mreža sa više od 433 miliona članova u 200 zemalja i oblasti širom sveta”. Od svog osnivanja 2003. godine, LinkedIn je rastao od veb sajta i alata za virtuelno umrežavanje do sveobuhvatne platforme za upravljanje karijerom i lično brendiranje.
Prepoznajući njegovu vrednost, krajem 2016. godine Microsoft je kupio Linkedin za 24 milijarde dolara. Smatra se da Microsoft tako visoko vrednovao ovu kompaniju zbog njenih najboljih u klasi funkcija upravljanja profesionalnim odnosima i njene platforme za objavljivanje sadržaja. Međutim, od tada ono što je nekada bio veb sajt jednostavan za navigaciju i (uglavnom) besplatan menja svoje metode. Upravo o tim promenama piše Lori R. Weeks, direktorka istraživanja u Alexander grupi, na blogu ove firme koja svojim klijentima nudi širok spektar usluga pronalaženja ljudi za rukovodeće pozicije. Ona skreće pažnju na nekoliko bitnih stvari za koje smatra da treba da budu konstatovane kada se radi o Linkedinu kao alatu…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
