Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), u aprilu 2026. godine, globalni ETF fondovi vezani za zlato zabeležili su neto prilive od približno 6,6 milijardi američkih dolara, uz povećanje rezervi za 87,3 tone zlata,što predstavlja najjači mesečni priliv od kraja 2024. godine, ali i oštar preokret u odnosu na mart, kada su fondovi registrovani na američkim berzama zabeležili odlive od oko 85 tona, jer su investitori realizovali profit i tražili likvidnost nakon snažnog rasta cene zlata
Još važnije, april pokazuje da se kapital vraća zlatu čak i pri cenama iznad 4.500–4.700američkih dolara po unci. Istovremeno, Azija nastavlja da podržava tržište, pri čemu Kina i Indija održavaju snažnu investicionu tražnju. U Indiji je investiciona tražnja za zlatom prvi put u istoriji nadmašila potrošnju nakita, dok su prilivi u ETF fondove porasli za186% na godišnjem nivou.
Ovaj trend ukazuje na promenu ponašanja investitora: visoki cenovni nivoi sve više se prihvataju kao „nova realnost“, a ne kao privremeni vrhunac. U tom kontekstu, ključno pitanje više nije da li investirati u zlato, već u kom obliku ga posedovati.
Osnovni izbor i dalje je između fizičkog zlata (u obliku poluga i investicionih kovanica) i takozvanog „papirnog zlata“, najčešće kroz ETF fondove (fondove kojima se trguje na berzi). Iako oba pristupa prate cenu zlata, značajno se razlikuju po strukturi i profilu rizika.
Fizičko zlato predstavlja direktno vlasništvo nad materijalnom imovinom. Ono postoji izvan finansijskog sistema i ne zavisi od njegovog funkcionisanja, što ga čini otpornim čuvarom vrednosti na duži rok. Ovakva vrsta ulaganja ne zavisi od posrednika čija bi finansijska stabilnost ili regulatorno okruženje mogli uticati na pristup imovini.
Nasuprot tome, ulaganje kroz ETF fondove omogućava izloženost ceni zlata putem finansijskog instrumenta. Ovakav pristup nudi visoku likvidnost, jednostavan pristup i relativno niske ulazne troškove, ali ostaje povezan sa tržišnom infrastrukturom, regulatornim okvirom i institucionalnim učesnicima.
„Ključna razlika nije u kretanju cene, već u strukturi vlasništva. Kod fizičkog zlata investitor poseduje stvarnu imovinu nezavisnu od finansijskog sistema. Izloženost kroz ETF fondove, s druge strane, vezana je za tržišne i institucionalne okvire, što uvodi drugačiju vrstu rizika, posebno u periodima povećane neizvesnosti“, objašnjava Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.
Još jedan važan faktor koji oblikuje tržište jeste ograničena ponuda zlata. U uslovima stabilne tražnje centralnih banaka i investitora, ponuda ostaje relativno neelastična, što podržava visoke cenovne nivoe i povećava osetljivost tržišta na nove prilive kapitala.
U takvom okruženju, oblik vlasništva postaje strateško pitanje. Razlika više nije samo u troškovima ili praktičnosti, već i u kontroli, nezavisnosti i izloženosti sistemskom riziku.
Kako se tržište investicionog zlata prilagođava višim cenovnim nivoima, razumevanje toga šta se zapravo poseduje postaje podjednako važno kao i sama odluka o investiranju.
