Piše: dr Zvezdan Horvat
Da li ste ponekad gledali na pijaci babe i dede kako rade? Da li ste videli vredne ljude koji i prodaju i uslužuju, i naplaćuju, i proizvode, i transportuju, i ko zna šta još? Da li ste razmišljali da su oni firma u malom, da oni zapravo upravljaju svojim bilansom uspeha, bilansom stanja, bilansom toka gotovine? Naravno oni verovatno nemaju pojma da se to tako zove. Ipak oni znaju koliko su zaradili danas, kolika im je razlika u ceni, koliko imaju zaliha, kome su i koliko dužni, koliko para nose u džepu kući. A šta je to nego bilans uspeha, stanja i toka gotovine.
Šta se često dešava u kompanijama, ko uobičajeno može da odgovori na ova pitanja? Za celokupno poslovanje, ili za delove firme, ili biznise? To zavisi od životnog ciklusa. Dok je firma u rastu često je vlasnik i finansijski direktor, a tako je jedino i moguće. Ali to ne znači da se baš u bilanse i gleda već – ako bude prodaje biće i para. Gledaju se prihodi, a želi se tržišno učešće. Tek od trenutka kada se stvarno finansijski opismeni, a to nije pre Adolescencije, ovi rezultati postaju razumljivi ali nažalost najčešće za tu osobu, eventualno za celu firmu, i po pravilu samo na kraju godine.
Ali „baba“ to razume stalno, živi sa tim, upravlja svojim rezultatima, svojim profitom. Da li to rade i naši zaposleni? Kako da imamo veliku firmu sa puno ljudi koji razumeju i utiču na rezultate, firmu sa puno „baba“ koje rade zajedno i doprinose pozitivnom rezultatu ili profitu. Ali hajdemo redom…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
