Author: Zoran Kovačević

Piše: Ni­na Ko­va­če­vić Ka­da u to­ku jed­nog pu­to­va­nja obi­đe­te vi­še gra­do­va i upo­zna­te se sa raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma, isto­rij­skim sti­lo­vi­ma, ar­hi­tek­ton­skim re­še­nji­ma i na­či­ni­ma ži­vo­ta nji­ho­vih me­šta­na, po­mi­sli­te ka­ko ste za­i­sta pri­vi­le­go­va­ni mo­guć­no­šću da pu­tu­je­te kroz ve­ko­ve ho­da­ju­ći raz­li­či­tim uli­ca­ma, od onih ko­je u sta­rin­skoj kal­dr­mi još ču­va­ju  ko­ra­ke dav­nih vla­da­ra do onih ko­je no­se obe­lež­ja mo­der­nog do­ba… Bu­dim­pe­šta Pre­le­pi glav­ni grad Ma­đar­ske ple­ni svo­jim mo­sto­vi­ma, im­po­zant­nim zda­njem Par­la­men­ta, ču­ve­nom ba­zi­li­kom Sve­tog Ste­fa­na, naj­ve­ćom si­na­go­gom u Evro­pi, broj­nim mu­ze­ji­ma, ga­le­ri­ja­ma, po­zo­ri­šti­ma, oča­ra­va­ju­ćim Tr­gom he­ro­ja, par­ko­vi­ma, ne­stvar­nim po­gle­dom sa br­da Ge­lert… Šet­njom sve­tlo­šću oku­pa­nim uli­ca­ma, po­seb­no ču­ve­nom uli­com Va­ci, u pri­li­ci ste…

Piše: Ni­na Ko­va­če­vić Za sve­ga tri sa­ta la­ga­ne vo­žnje od Be­o­gra­da, vre­di sva­ka­ko pri­u­šti­ti se­bi bar jed­no­dnev­ni bo­ra­vak u naj­ve­ćem gra­du Ba­na­ta i po mom su­bjek­tiv­nom mi­šlje­nju jed­nom od naj­lep­ših ru­mun­skih gra­do­va. Po­no­sit i si­gu­ran u za­gr­lja­ju fa­sci­nant­nih par­ko­va, pi­to­me re­ke Be­gej i ve­le­lep­nih ar­hi­tek­ton­skih zda­nja, Te­mi­švar no­si u se­bi i sa so­bom duh ne­kog dru­gog vre­me­na. Na­zi­va­ju ga još i “ma­lim Be­čom”, jer svo­jim grad­skim i ar­hi­tek­ton­skim re­še­nji­ma, sa­ču­va­nim još iz vre­me­na vla­da­vi­ne Ha­zbur­go­va­ca, kon­cep­tu­al­no pod­se­ća na sta­ri deo po­me­nu­te evrop­ske pre­sto­ni­ce. S ob­zi­rom da je jed­na od broj­ni­jih et­nič­kih za­jed­ni­ca u Te­mi­šva­ru srp­ska, i da je ona osta­vi­la…

Piše: Nina Kovačević U ovom obično neobičnom glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva nemoguće je postati i ostati ravnodušan. U jednom trenutku vas vetar usmerava u samo njemu znanom pravcu, a već u sledećem vas čuvena londonska kiša uverava da ste baš tamo gde bi trebalo da budete… Ova svetska metropola, u kojoj se govori preko tri stotine jezika, nosi u sebi jednu finu potku tradicionalnog engleskog gostoprimstva i ljubaznosti. Tu su ljudi jednostavni i neposredni, pa svi oni koji ovde stignu obmanuti predrasudama o „poslovičnoj engleskoj  uštogljenosti“ bivaju razoružani nenametljivom predusretljivošću i uljudnošću koja je više od manira. Priznajem da sam…

Piše: Nina Kovačević Odmor. Koliko se toga značajnog za čoveka krije u toj naizgled jednostavnoj reči. Odmor –  ono što nam je svima više nego potrebno u ovim vremenima “bez vremena”. Često se dešava da prva asocijacija na spomen ove reči , većini ljudi bude baš neka egzotična destinacija.  I to nije neočekivno, već prosto dođe kao neki logičan sled stvari, jer se pod odlaskom “daleko”, ne tako retko podrazumeva  i  beg  od sebe samog, od svoje svakodnevice, osećaja “kao kod vlastite kuće”. Ipak, ne mora sve biti tako…  Postoje u našoj lepoj zemlji predeli okupani suncem, mesta u koja ne…

Piše: Ni­na Ko­va­če­vić Po­sto­je me­sta u ko­ji­ma ži­vot pul­si­ra u rit­mu tam­bu­ri­ce; me­sta gde šum ora­ha do­ma­ćin­ski re­že obim­ne kri­ške zre­log bo­sta­na… Baš u ta­kvim “ži­vot­nim od­ma­ra­li­šti­ma” se uz mi­ris pi­te od ja­bu­ka lak­še di­še, sla­đe sme­je, ne­žni­je pe­vu­ši… Uga­sla ču­la se la­ga­no bu­de iza­zva­na neo­do­lji­vim uku­si­ma slat­kog od bre­sa­ka, a na tre­nut­ke se da uoči­ti ne­što ne­sva­ki­da­šnje – pri­ro­da vam vra­go­la­sto na­mi­gu­je kroz ku­ku­ru­zna po­lja. Da… To su ona me­sta za po­že­li­te ono što je  ve­li­čan­stve­ni pe­snik rav­ni­ce Mi­ka An­tić re­kao: ”Za­bo­ra­vi­ti mno­go se­be na ne­kom uglu, duž ne­kih dr­vo­re­da, pod ne­kim pro­zo­rom… Zna­či – osta­ti ov­de za­u­vek”… Upra­vo…

Piše: Nina Kovačević Postoje mesta u kojima život pulsira u ritmu tamburice; mesta gde šum oraha domaćinski reže obimne kriške zrelog bostana… Baš u takvim “životnim odmaralištima” se uz miris pite od jabuka lakše diše, slađe smeje, nežnije pevuši… Ugasla čula se lagano bude izazvana neodoljivim ukusima slatkog od bresaka, a na trenutke se da uočiti nešto nesvakidašnje – priroda vam vragolasto namiguje kroz kukuruzna polja. Da… To su ona mesta za poželite ono što je veličanstveni pesnik ravnice Mika Antić rekao: “Zaboraviti mnogo sebe na nekom uglu, duž nekih drvoreda, pod nekim prozorom… Znači – ostati ovde zauvek”… Upravo takav,…