Uprkos globalnoj krizi izazvanoj geopolitičkim dešavanjima i pandemiji, Srbija je, nošena visokim ekonomskim rastom od 7,5 odsto prošle godine, i dalje zadržala privredni rast koji je viši od proseka EU ocena je učesnika panela na temu „Poslovanje u krizi – makroekonomski pogledi“. U narednom periodu srpska privreda suočiće se sa izazovima poput kontrole i zauzdavanja inflacije, energetskom krizom, ali i sa prelivanjem problema sa kojima se suočava EU koja je Srbiji najveći investitor i spoljnotrgovinski partner sa oko 60% trgovinske razmene. U tom svetlu, istaknuto je da se očekuje nastavak monetarnih mera koje će kao posledicu imati rast cene zaduživanja, pa period „jeftinog“ novca ostaje iza nas.
Imajući ove izazove u vidu, Stefan Lazarević, predsednik Američke privredne komore, istakao je da će fokus AmChama u periodu pred nama biti reformski procesi koji mogu brzo da dovedu do modernizacije društva i značajnijeg unapređenja poslovne klime u Srbiji. “Ovo je prvi jesenji događaj koji nam daje osvrt na procene makroekonomskih kretanja, uticaja inflacije na privrednu aktivnost, izglede kretanja troškova finansiranja, ali smo dobili i važne inpute za preporuke mogućih pravaca ekonomske politike Vlade Republike Srbije za smanjivanje negativnih efekata na lokalnom nivou”, izjavio je Lazarević.
Dodatno, istakao je da se nada da će AmCham sa novom Vladom intenzivno raditi na nastavku digitalne transformacije države i privrede, sprovođenju agende za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, daljem unapređenju zdravstva, kao i regionalnim poslovnim integracijama, kroz inicijative poput Otvorenog Balkana.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke,kao jedan od ključnih problema za privredu navode inflaciju i očekuju nastavak inflatornog perioda na kratak rok. Panelisti su komentarisali procene Evropske komisije (EK) da će Srbija ovu godinu završiti sa inflacijom od 11,5%, a iduću na oko 8%. Kada je reč o prognozama rasta BDP-a, EK za Srbiju predviđa rast od 3%, i tu Srbija stoji malo bolje od proseka EU (2,7%) za ovu godinu, a očekivanja za narednu su opet u korist Srbije koja cilja 2,5% u odnosu na 1,5% EU. Jako veliki broj faktora utiče na ovakve procene EK te u tom smislu kretanja u budućnosti treba sagledavati uzimajući u obzir aktuelna globalna dešavanja.
Što se tiče fiskalne pozicije, prilivi u budžet su na dobrom nivou naročito od PDV-a i kao posledica mera e-fiskalizacije, ali su sa druge strane veliki izazovi na strani uvoza energenata. Ako poredimo Srbiju sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope, Srbija je umereno zadužena. Sa dugom od blizu 60% BDP-a, nalazi se iza Slovačke, Slovenije, Mađarske i Hrvatske. U tom kontekstu, a pri izboru javne potrošnje, važno je da država nastavi da investira u velike infrastrukturne projekte, kao i da nastavi sa opreznom fiskalnom politikom kako se javni dug ne bi dalje povećavao, a u skladu sa namerama najnovije fiskalne strategije Vlade Republike Srbije. Ukoliko mere države za suzbijanje negativnih efekata krize budu neophodne za pomoć privredi i stanovništvu, preporuka panelista je da ovoga puta budu targetirane, kako se ne bi pravili veliki budžetski izdaci.
